Notice: Trying to get property 'display_name' of non-object in /srv/storage/fokus.ba/wp-content/plugins/wordpress-seo-premium/frontend/schema/class-schema-person.php on line 152
Biznis

Kolaps privrede RS: Dug preduzeća skočio na 15,7 milijardi KM!

20/05/2015

Krvna slika privrede RS pogoršana je prošle godine, a gotovo svi njeni parametri imaju silaznu putanju – likvidnost je smanjena, obaveze su porasle, minus gubitaša mnogo brže je porastao od dobiti zdravog dijela realnog sektora, dok su potraživanja ostala na gotovo istom i veoma visokom nivou, piše u analizi Privredne komore RS, prenosi Glas Srpske.

[pull_quote_right]Ovo je signal da država mora uraditi sve da maksimalno olakša poslovanje, da eliminiše procedure koje zahtijevaju mnogo novca i da strateški pristupi razvoju grana koje imaju potencijal kao što su metalski sektor i proizvodnja namještaja. Put kojim idu izvozne firme iz tih sektora je put koji bi trebalo svi da slijede[/pull_quote_right]

Godišnja analiza Privredne komore RS pokazuje da su obaveze privrede lani povećane za 9,77 odsto u odnosu na 2013. godinu i dostigle su 15,763 milijarde maraka. Kratkoročna potraživanja su smanjena za neznatnih 0,22 odsto na 4,325 milijardi KM. Neto gubitak povećan je za čak 32,5 odsto i na kraju 2014. godine dostigao je 979,69 miliona maraka.

Jedini pozitivan pokazatelj je povećanje neto dobiti preduzeća koja su pozitivno poslovala za 12,5 odsto na 918,58 miliona maraka, ali je i on neutralisan, s obzirom na mnogo brže povećanje minusa kod gubitaša, koji je premašio iznos zarade.

U Privrednoj komori su istakli da je i u prošloj godini najveći problem bila nelikvidnost. Koeficijent likvidnosti iznosio je 1,04 i snižen je za pet odsto u odnosu na 2013. godinu.

– Ako se uzme u obzir da normalan koeficijent za održavanje tekuće likvidnosti iznosi 1,5, vidi se koliko je u Republici Srpskoj visok stepen nelikvidnosti, odnosno nemogućnosti izmirenja obaveza privrede – upozorili su iz Privredne komore RS.

Portparol Privredne komore RS Vladimir Blagojević kaže da je zbog uočenih problema neophodno što prije realizovati sve mjere koje idu ka rasterećenju privrede da bi se stanje koliko-toliko popravilo.

– Neophodno je ukidanje niza fiskalnih i parafiskalnih nameta kao osnovnih problema privrede da bismo stvorili povoljniji poslovni ambijent. Problem nelikvidnosti, odnosno naplate potraživanja, jednim dijelom bi se mogao smanjiti primjenom Zakona o multilateralnoj kompenzaciji i cesiji. Zbog toga insistiramo da počne njegova primjena – naglasio je Blagojević.

Predsjednik Unije udruženja poslodavaca RS Dragutin Škrebić je istakao da je sav teret ekonomske krize i političkih nesuglasica u proteklim godinama pao na privredu i da zbog toga loši pokazatelji nisu iznenađenje.

– Nakon prodaje “Telekoma Srpske” i uvođenja PDV-a došlo je do znatnog priliva novca u svim budžetima i nesrazmjernog povećanja plata budžetskih korisnika u odnosu na privredu. Privreda nije mogla pratiti taj trend, a kada je nestalo novca u budžetima, povećani su doprinosi. To je bio dodatni udarac na već slabu privredu. Sve je urađeno na teret realnog sektora i ovakvo stanje je neodrživo – rekao je Škrebić.

S druge strane, dodao je, politička situacija u BiH, koja je jedan od glavnih uslova za bolje poslovanje, je veoma nestabilna i znatno otežava život privrednicima.

– Ozbiljni partneri nerado rade sa nama, bježe od nas, a mi nemamo nijednog argumenta da ih privučemo. Dok se nešto ozbiljnije ne uradi na političkom, a pogotovo na polju smanjenja stopa poreza i doprinosa, teško da možemo očekivati bolje rezultate – naglasio je Škrebić.

Izvršni direktor Udruženja ekonomista RS SWOT Saša Grabovac kaže da podaci o stanju u privredi ne ukazuju na oporavak, iako je RS lani imala rast bruto domaćeg proizvoda.

– Ovo je signal da država mora uraditi sve da maksimalno olakša poslovanje, da eliminiše procedure koje zahtijevaju mnogo novca i da strateški pristupi razvoju grana koje imaju potencijal kao što su metalski sektor i proizvodnja namještaja. Put kojim idu izvozne firme iz tih sektora je put koji bi trebalo svi da slijede – istakao je Grabovac.

Prema njegovim riječima i privrednici treba da budu otvoreniji za nova znanja i da rade na podizanju konkurentnosti.

– Dokaz za uspjeh te strategije su uspješna izvozna preduzeća koja posluju u istim ili sličnim uslovima – naglasio je Grabovac.

[pull_quote_left]Jedini pozitivan pokazatelj je povećanje neto dobiti preduzeća koja su pozitivno poslovala za 12,5 odsto na 918,58 miliona maraka, ali je i on neutralisan, s obzirom na mnogo brže povećanje minusa kod gubitaša, koji je premašio iznos zarade[/pull_quote_left]

Vladimir Blagojević je rekao da su privrednici protiv produženja roka za plaćanje solidarnog doprinosa za otklanjanje posljedica poplava.

– Podaci o prošlogodišnjem poslovanju privrede govore da je neophodno njeno rasterećenje. Mi jesmo za pomoć poplavljenim firmama, ali ne na ovakav način – istakao je Blagojević.

Dragutin Škrebić kaže da je paradoksalno da se govori o smanjenju oporezivanja rada, a da se u isto vrijeme donosi zakon kojim se produžava plaćanje solidarnog doprinosa do kraja godine.

– Pojedini načelnici poplavljenih opština kupuju luksuzne automobile, a mi treba od sirotinje koja radi u privredi da uzmemo tri odsto plate i damo njima – rekao je Škrebić.

Komentari

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljivana.