Mreža javnih puteva u RS-u među najlošijim u Evropi

Iako su u proteklom periodu učinjeni značajni napori na unapređivanju kvaliteta mreže javnih puteva u Republici Srpskoj (RS), trenutno stanje putne mreže nije zadovoljavajuće i među najlošijim je u Evropi.

– Da bi se kvalitet javnih puteva što više približio onom u zemljama u okruženju, potrebno je unaprijediti samo upravljanje putnom infrastrukturom i uspostaviti održiv sistem finansiranja – navedeno je u Prijedlogu strategije transporta RS-a za period 2016. – 2030. godina, koji će na narednoj sjednici entitetskog parlamenta razmatrati poslanici Narodne skupštine RS-a.

„Mreža autoputeva“ u RS-u duga je svega 68 km, i trenutno je čini autoput Gradiška – Banja Luka, koji je u upotrebi od 2011. godine i dionica autoputa Prnjavor–Doboj, koji je u upotrebi od septembra 2016. godine.

U predloženoj startegiji se precizira da magistralni i regionalni putevi čine 4.132,2 km mreže puteva, od čega je 87,35 posto sa asfaltnim zastorom, dok preostalih 522,6 km čine makadamski putevi (12,65 posto).

Ni željeznička mreža u RS nije na zadovoljavajućem nivou, a neophodna su velika sredstva kako bi se stanje popravilo.

– U periodu od proteklih 20 godina, nije bilo značajnijih ulaganja na unapređenju kvaliteta mreže željezničkih pruga u RS. Trenutno stanje mreže nije zadovoljavajuće, i potrebna su ogromna ulaganja u infrastrukturu, vozna i vučna sredstva da bi se postigli standardi EU – navodi se u dokumentu koji je izradilo Ministarstvo saobraćaja i veza RS-a.

Vodni saobraćaj također traži ulaganja, kao što je slučaj i u zračnom prometu, koji je u RS-u odvija samo preko jednog aerodroma.

Banjalučki aerodrom radi s mnogo problema koji se reflektuju u nedostatku redovnih linija, malom broju letova i putnika.

– Investiranje u infrastrukturu, opremu te modernizacija tehnologija bi trebalo da dovede do toga da Aerodrom Banja Luka postane konkurentan drugim aerodromima u regionu. Teretni saobraćaj je još jedna šansa za Aerodrom Banja Luka, tako da su planirane investicije i u tom sektoru – navedeno je u strategiji.

Najvažniji elementi strategije su: ispunjenje socijalnih i ekonomskih zahtjeva, zadovoljavanje potreba u smislu održavanja, unapređivanja i razvoja transportne infrastrukture, finansijska održivost, usklađenost sa EU standardima i zakonima, zadovoljavanje potreba za bezbjednošću i potrebama za informacijama, minimalan dozvoljeni uticaj na životnu sredinu.

Pomoćnica ministra saobraćaja i veza RS-a Nataša Kostić rekla je da je usvajanje ove strategije osnova za naredno planiranje i projektovanje u vezi s investicijama u tom bh.entitetu, ne samo u oblasti transporta, nego i u oblasti privrede uopšte.

Ona je dodala da su, što se tiče finansijskog dijela, predviđena finansijska sredstva s kojima raspolažu javna preduzeća koja upravljaju transportnom infrastrurom u RS-i, ali i da postoji mogućnost da se putem kredita, koncesija ili javno-privatnog partnerstva dođe do razvoja transportne infrastrukture u RS i realizacije projekata.