Biznis

"Evropa sad"

Set poreskih zakona u Crnoj Gori: Minimalna plata 900, prosječna 1340 KM

03/02/2022
FOTO: Ilustracija

Programom je minimalna plata sa 250 porasla na 450 eura, a prosječna sa 530 na 670

Građani Crne Gore 1. februara su primili uvećanu platu, usklađenu sa ekonomskim programom “Evropa sad”.

Set poreskih zakona koji su bili uslov za primjenu programa “Evropa sad”, na predlog ministra finansija Milojka Spajića, usvojen je u parlamentu krajem decembra prošle godine, zajedno sa Budžetom. Tako su ukinuti doprinosi za zdravstvo, uveden je neoporezivi dio zarade do 700 eura, povećan je porez sa devet na 15 procenata na zarade preko 1.000 eura, piše Radio Slobodna Evropa.

Programom je minimalna plata sa 250 porasla na 450 eura, a prosječna sa 530 na 670.

I ostale plate su povećane jer dio koji je ranije išao za državno zdravstveno osiguranje sada ostaje zaposlenom.

Ministar Milojko Spajić pitao je građane na Instagram profilu da li su primili platu:

Nakon čega su uslijedili odgovori:

“Ministre Spajiću, legla je uvećana plata. Podigli smo kredit za stan i povećanje nam dođe kao rata za kredit.”

“Za cio moj radni vijek, a radim dugo, prvi put imam za kiriju da platim a da ne pozajmljujem ostatak za preostale obaveze.”

“500 eura više u porodičnom budžetu. Hvala što su Vam građani na prvom mjestu.”

“Legla je plata, 125 eura uvećana. Vrijeme je bilo, pa i da je 12,5 eura a ne 125.”

“Kafana je danas punija nego za Novu godinu.”

“Priča o nacionalizmu prestaje povećanjem životnog standarda.”

Đukanović je iskazao bojazan da je program ‘avanturističan’

Milojko Spajić ministar je finansija u Vladi Zdravka Krivokapića koja je izabrana 4. decembra 2020. nakon što je u avgustu iste godine smijenjena trodecenijska vlast Demokratske partije socijalista Mila Đukanovića.

Đukanović je 1. februara, na dan stupanja na snagu programa “Evropa sad”, u intervjuu agenciji Mina rekao da cijeni napor Spajića koji je usredsređen na unapređenje životnog standarda građana, priznajući da su vlade ranijih godina, predvođene DPS-om, izgubile dobar osjećaj za brigu o životnom standardu, previše se fokusirajući na infrastrukturnu izgradnju Crne Gore.

Ipak, Đukanović je iskazao bojazan da je program “avanturističan” i da će generisati nove potrošačke rupe u državnoj kasi i voditi ka većim deficitima.

“Deficiti se moraju pokrivati, a oni nas vode na tržišta novca putem novih zaduživanja. Kada se pojavljujete stalno sa zahtjevima za nove kredite, onda to logično vodi padu kreditnog rejtinga zemlje, a kada pada kreditni rejting, onda to vodi poskupljenju kredita. Plašim se da se time, na neki način vezao okov oko nogu budućoj vladi”, rekao je Đukanović.

S druge strane, Spajić je kazao da Đukanović želi urušavanje “Evropa sad” da bi se lakše kontrolisao narod, “koji je primoran da uzme novac pred izbore”.

Demokratsku partiju socijalista su tokom vladavine pratile optužbe da su građane držali u niskom socijalnom statusu da bi pred izbore, raznim benefitima uključujući i davanje novca, obezbezbjeđivali podršku stranci.

Iako je tvorac programa Milojko Spajić ocijenio da je riječ o setu poreskih politika koji će obezbijediti dominaciju socijalne pravde i dostojanstven život građanima, opozicija od same najave kritikuje program zbog bojazni da će Crna Gora doživjeti “grčki scenario“ i da će zbog njega morati da se radi rebalans budžeta.

Usvajanjem ekonomskog programa “Evropa sad” ukinuti su doprinosi za obavezno zdravstveno osiguranje.

Direktor Fonda za zdravstveno osiguranje Dragoslav Šćekić početkom januara rekao je da su 332 miliona eura koja je Fond za zdravstveno osiguranje dobio u ovoj godini nedovoljna za nesmetano funkcionisanje zdravstvenog sistema.

‘Evropa sad’ i politička kriza

Inače, implementacija programa “Evropa sad” dolazi u momentu kulminacije političke krize u Crnoj Gori.

Zbog sukoba u vladajućoj koaliciji, parlament će 4. februara glasati o povjerenju Vladi Zdravka Krivokapića, koju je inicirao vicepremijer i lider Građanskog pokreta URA Dritan Abazović, uz podršku opozicionog DPS-a. On je predložio da Krivokapićevu Vladu zamijeni manjinska koja bi odblokirala evropske procese i prepremila nove parlamentarne izbore.

Ukoliko padne Vlada Spajić, koji je u aktuelnom sukobu podržao premijera Zdravka Krivokapića, neće sprovoditi “Evropu sad”. On tvrdi da bi nova vlada mogla sabotirati njegov program.

“Buduća manjinska vlada, ne samo da neće, nego je izvjesno i da ne zna da sprovede ‘Evropu sad’ i nastavi reforme. Već su se prepali izazova, i već traže razloge za neuspjeh. Ovu prevaru samo slijepac može da podrži”, napisao je na Twitetru Spajić 1. februara.

Ipak, pristalice manjinske vlade najavljuju njegov nastavak. Iz Građanskog pokreta URA su kazali da program “Evropa sad” ostaje na snazi.

“‘Evropa sad’ ostaje na snazi i sa manjinskom vladom. To je prioritet”, rekao je lider pokreta URA Dritan Abazović.

Zbog potencijalnog pada Vlade 4. februara Spajić bi mogao da ostane bez ministarske funkcije zbog čega najavljuje formiranje partije. Najavu njegovog kolege, ministra ekonomskog razvoja Jakova Milatovića da bi nova partija mogla da se zove “Evropa sad”, dio javnosti je ocijenio kao oblik zloupotrebe državnih resursa.

“Namjera da se s promocijom partije, koja će se defakto formirati, krene s nivoa državne vlasti, od novca svih građana, zloupotrebljavajući resurse i pozornicu Vlade”, kazali su iz pokreta URA.

Potencijalne opstrukcije ‘Evrope sad’

Uoči implementacije programa u Uniji slobodnih sindikata su upozorili da dio poslodavaca traži načine da zaobiđe zakonske obaveze predviđene programom “Evropa sad”. Pojasnili su da su mogući načini zloupotrebe poslodavca plaćanje za pola radnog vremena ili da zaposleni “na ruke” vrati poslodavcu dio isplaćene zarade.

Upravi za inspekcijske poslove, koja vrši kontrolu i nadzor poslodavaca, je do 2. februara stiglo 60 prijava. Kazne za kršenje se kreću od od 2.000 do 20.000 eura, za odgovorno lice 200 do 2.000, odnosno za preduzetnike od 500 do 6.000 eura.

Jakov Milatović, ministar ekonomskog razvoja, saopštio je da je od 200 hiljada kod 123 radnika zabilježena promjena Ugovora o radu sa punog na skraćeno radno vrijeme.

Na sastanku Unije poslodavaca i Uprave za inspekcijske poslove 2. februara konstatovano je da dio privrednika neće biti u mogućnosti da izdrži teret novih obaveza, zbog čega će biti prinuđeni na poteze poput smanjenja broja zaposlenih.

Zbog toga je i Savez sindikata pozvao nadležne da zaštite položaj i standard zaposlenih i građana, kako bi se organičio dalji rast cijena osnovnih životnih namirnica i goriva.

„Apelujemo da se zaštite postojeća radna mjesta, inteziviraju ekonomske aktivnosti koje bi otvorile nove radne pozicije i što prije sprovedu ekonomske mjere u cilju sprečavanja daljeg rasta cijena životnih namirnica i goriva“, naveli su iz Sindikata.

Inače, povećanje plata dolazi u momentu poskupljenja hrane i energenata u Crnoj Gori.

Od 31. januara cijena goriva je na rekordnom nivou pa cijena benzina iznosi 1,54 i 1,50 eura, a eurodizela 1,39. Od sredine januara povećana je i cijena hleba. Ulje je za godinu poskupilo čak 37 odsto, a značajno su povećane i cijene povrća.

Komentari

Autor: Radio Slobodna Evropa

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljivana.