Fudbal

intervju za Mozzart Sport

LIVEŠtilić: Obožavao sam da igram s Lewandowskim

01/03/2021

U razgovoru i privatnom životu, tih, miran, povučen, odmeren, nenametljiv. Na terenu dijametralno suprotno. Razigran, vickast, sportski bezobrazan, šmeker

Jedan od najboljih igrača u Premijer lige Bosne i Hercegovine Semir Štilić govorio je pred veliki sarajevski derbi u intervjuu za Mozzart Sport o saradnji sa Levandovskim u Poznanju, utakmicama protiv Juventusa i Manchester Cityja i o tome zašto nije dobacio i do nekog kluba iz liga petice, kada je svojevremeno imao šansu.

U razgovoru i privatnom životu, tih, miran, povučen, odmeren, nenametljiv. Na terenu dijametralno suprotno. Razigran, vickast, sportski bezobrazan, šmeker.

Kada je 2. avgusta 2019. Semir Štilić potpisao za Željezničar, mnogi navijači i ljubitelji fudbala u Bosni i Hercegovini ostali su u nevjerici, jer bilo je teško očekivati tako nešto.

Fudbaler koji je u inostranstvu ostavio i više nego dobar utisak došao je na bh. terene gdje će pred sami smiraj karijere, sa 33 godine na plećima, nastojati da pokaže ono majstorstva što mu je ostalo u nogama.

“S obzirom da su moj deda i otac igrali u Željezničaru, nekako je bilo logično da i ja tu počnem. Krenuo sam od pionira. Vrlo rano sam priključen prvom timu, sa nekih 16-17 godina i počeo da igram. Debitovao sam 2005. i taj trenutak neću zaboraviti nikad. Također, sećam se i prvog gola za Željezničar, bukvalno nisam znao kako da se radujem gdje da trčim i šta da radim. Bio sam presretan. Dvije ili tri godine sam bio prvotimac, a onda je stigla ponuda iz Poljske, tačnije Lecha iz Poznanja. Iskreno, nisam se mnogo dvoumio“, počinje Štilić razgovor za Mozzart Sport.

U građenju svoje karijere u Poljskoj veliki uticaj na njega, kaže, imao je jedan trener, Francišek Smuda.

“On me je i doveo u Lech te 2008. I ne samo to, trenirao me je u nekoliko navrata. Cijenio me je kao igrača, a i ja njega kao trenera. Bukvalno mogu reći da smo sada kućni prijatelji. On me je također i vratio u Poljsku, nakon što sam iz Lecha otišao u Ukrajinu i Tursku. Zvao me je i u Wislu Krakov čim je preuzeo i iskreno u početku sam razmišljao. Duel između Lecha i Wisle je kao na primjer u BiH derbi između Želje i Sarajeva. Međutim, prešao sam i nisam se pokajao. Dobro sam se pokazao i cijenili su me”.

Period u Lechu je definitivno obilježio karijeru Štilića, a u njemu je sarađivao s Robertom Lewandowskim, najboljim igračem svijeta u prošloj godini.

Štilić ga je u svoje vrijeme hranio svojim loptama i omogućio mu da vremenom stekne ubilački golgeterski instinkt.

“Robert je, kao i ja, bio vrlo mlad igrač. Od starta se videlo da je vanserijski talenat, obožavao sam da igram sa njim. Pazi, sa 20 godina bio je prvi strelac poljske lige. Nije se puno isticao u svlačionici, normalan je, miran, povučen i tih. Bukvalno, nema nikakve anegdote da bih vam ispričao o njemu. Pravi je profesionalac, fudbal mu je bio na prvom mjestu, voleo je da radi i da napreduje. Poklopile su mu se kockice i uopšte me ne čudi što je danas najbolji napadač na svijetu. Bili smo dugo u kontaktu, međutim poslednjih par godina se ne čujemo, ali preko zajedničkih prijatelja pozdravimo jedan drugog i mnogo mi to znači”.

Bio je i Štilić tada na meti brojnih evropskih klubova iz liga petice, a tako se svojevremeno spominjao i Werder iz Bremena. Štilić je trebao da zamijeni brazilca Diega.

“Tokom zimskih priprema igrali smo jedan prijateljski meč sa Verderom iz Bremena, koji je u to vreme bio fantastičan. Igrali su Ozil, Torsten Frings, Diego, Claudio Pizzaro. Strašna ekipa. Izgubili smo sa 2:3, a ja sam dao oba gola. Igrao sam fantastično. Istina da je bilo nekih kontakata ali ništa se na kraju nije desilo. Nije samo Werder bio u pitanju, bilo je tu i drugih klubova, ali, šta znam, vjerovatno nije bilo suđeno. Ja sam svojom karijerom zadovoljan. Iz jedne male države otići u Evropu, zadržati se 10–11 godina i ostaviti utisak kakav sam ja ostavio nije mala stvar”.

Štilić se nakon 11 godina vratio u Željezničar i sada, sa kapitenskom trakom na ruci predvodi jedan od dva najbolja bosanskohercegovačka kluba.

“Ja sam dijete ovog kluba i Željo je moja druga kuća. To je najbolji dokaz kako se osjećam. Odlučio sam da se vratim ovde, da pomognem Želji i ne kajem se. Ponosan sam što sam tu, nosim kapitensku traku, ljudi me poštuju. Osjećam se fantastično”, ističe Štilić za Mozzart.

Iako je rivalstvo između Sarajeva i Željezničara i više od rivalstva, fudbalske znalce u bordo ili plavim dresovima morate da volite. A kada je reč o fudbalskim znalcima, onda je ime Semira Štilića u najužem izboru u Bosni i Hercegovini.

“Ma ima ovdje zaista dobrih igrača i dosta potencijala. U odnosu na onaj prvi period kada sam ja igrao, mislim da je sada malo kvalitetnija liga. Ima dosta zanimljivih mladih igrača i, ono što je najbitnije, jeste da im se kockice poslože i da ih sreća pogleda jer je to jako bitan faktor. Naravno, ima tu još mnogo toga što treba da se popravi, od infrastrukture i tih stvari, ali se vidi se da liga napreduje iz godine u godinu”, kaže Štilić.

Veliki utjecaj na njegov povratak imao je Amar Osim, koji ga je trenirao u oba mandata u Željezničaru.

“Amar kao Amar je zanimljiv sam po sebi. Ima interesantan način interpretacije i sa njim kad nije dosadno. Međutim, moram da naglasim da je to jedan odličan trener. Iskren je, direktan i prije svega normalan. Mi imamo dobar, prijateljski odnos, ali u isto vrijeme smo profesionalci. Kad se radi – radi se, kad se zeza – zeza se”, završava Štilić razgovor za Mozzart Sport.

Komentari

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljivana.