Globus

Most RSE

Ko je Vučićev moćni zaštitnik u EU?

30/08/2020

Međak: Mislim da bi Vučić želio doživotno da vlada, ali Srbija nije ni Rusija, ni Kina

U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa (RSE) razgovaralo se o tome da li Aleksandar Vučić istinski želi da Srbija uđe u Evropsku uniju.

Sagovornici su bili Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, i Nikola Burazer, izvršni urednik portala European Western Balkans.

Bilo je riječi o o tome zašto visoki funkcioneri Srbije vrlo često negativno govore o Evropskoj uniji, kako je Vučić proglasio evropsku solidarnost mrtvom, a poslije zatražio pomoć iz Fonda solidarnosti Evropske unije, zašto režimski mediji u Srbiji hvale Rusiju i Kinu kao najveće prijatelje Srbije iako Beograd dobija mnogo veću pomoć od Evropske unije nego od te dvije zemlje, kako je Srbija jedina od evropskih zemalja, osim Rusije i Belorusije, podržala represiju koju kineska vlada pod firmom borbe protiv terorizma spovodi nad manjinskim narodom Ujgura, da li je Srbija postala predvodnik kineske propagande u Evropi, zašto Brisel blago reaguje na poteze vlasti u Srbiji kojima se vrši pritisak na nevladine organizacije i pojedince koji kritikuju režim, kao i o tome da li Vučić želi da izgradi model vlasti poput ruskog i kineskog jer mu jedino takav sistem omogućuje da doživotno ostane na vlasti.

Omer Karabeg: Imam utisak da se Srbija u posljednje vrijeme sve više udaljava od Evropske unije. U posljednjih deset mjeseci nije otvorila nijedno poglavlje u pregovorima za članstvo u Evropskoj uniji. Zašto je došlo do usporavanja?

Vladimir Međak: Da bi jedna država ušla u Evropsku uniju mora da ima nezavisno pravosuđe i nezavisno tužilaštvo, mora da se bori protiv organizovanog kriminala i pranja novca. Mora da ima regulisan sistem javnih nabavki gdje se jasno zna kako se pare troše. Mora da štiti životnu sredinu i ne smije dozvoliti da pojedina preduzeća truju čitave gradove i područja.

Proces evropske integracije zapravo zahtjeva suštinsku promjenu ponašanja. Srbija je došla do tačke kada te suštinske promjene ozbiljno zadiru u interese rukovodstva. S druge strane, Srbija već nekoliko godina bilježi ozbiljan pad kad je u pitanju vladavina prava. Sve to mora da se promijeni, ali to u ovom trenutku za rukovodstvo Srbije očigledno nije prioritet.

Nikola Burazer: Deklarativno, vlada Srbije jeste posvećena procesu pristupanja Evropskoj uniji. Međutim, ako pogledamo da li se sprovode fundamentalne reforme od kojih najviše zavisi ulazak u Evropsku uniju, vidjet ćemo da je tempo Srbije na putu u EU sve usporeniji i usporeniji, pa se već može govoriti i o zastoju. Nema napretka u ključnim oblastima – vjerovatno zato što to vlastima u Srbiji nije u interesu.

Ruženje Evropske unije

Omer Karabeg: Najviši predstavnici Srbije imaju vrlo malo pohvalnih riječi za Evropsku uniju. Ministar inostranih poslova Dačić ne propušta priliku da kritikuje Brisel, a Vučić je na početku pandemije rekao da je evropska solidarnost samo bajka na papiru, dok je istovremeno na sva usta hvalio Kinu. Poslije se ispravio, ali njegove riječi su upamćene u Briselu.

Vladimiri Međak: Ne samo što se ispravio nego je Srbija aplicirala za Fond solidarnosti Evropske unije koji pruža pomoć za otklanjanju posljedica pandemije. Znači, kažemo da je evropska solidarnost mrtva, a onda stanemo u red za pare iz evropskog Fonda solidarnosti. To govori o zaista šizofrenim porukama koje šalje ova vlast. Te poruke su u stvari podilaženje biračkom tijelu Srpske napredne stranke koje nije naklonjeno Evropskoj uniji.

U tim porukama širi se evroskepticizam, dok se u isto vreme govori kako se želi ući u Evropsku uniju. Pri tome, tačno se zna ko u vladi šalje pozitivne poruke o Evropskoj uniji, a ko negativne. Sve to u zbiru daje lošu sliku o Srbiji kao zemlji koja nema jasan pravac kojim treba da ide. Kad kažete da vodite spoljnu politiku u rasponu od 360 stepeni – to znači idete na sve strane, a zapravo ne idete nigdje.

Omer Karabeg: Mediji u Srbiji koji su pod kontrolom režima, a takvih je 90 posto, takmiče se u tome ko će više da hvali Kinu i Rusiju kao najveće prijatelje Srbije. Oni to ne rade samoinicijativno, već zato što im ljudi iz vrha kažu da to rade.

Nikola Burazer: Provladini mediji zapravo su glavni izvor širenje nepovjerenja prema Evropskoj uniji i proruske i prokineske propagande što je svojevrstan paradoks ako imamo u vidu da vlada i vladajuća stranka insistiraju na tome da je njihov cilj ulazak u Evropsku uniju. To se može posmatrati kao pokušaj anesteziranja sopstvenog biračkog tijela koje nema previše dobro mišljenje o Evropskoj uniji i više je sklono Rusiji, pa i Kini. Kad mediji stvaraju takvu atmosferu, onda, naravno, kod građana Srbije ne možete očekivati entuzijazam prema evropskim integracijama.

Istina, istraživanja javnog mnjenja pokazuju da bi blaga većina građana glasala za članstvo u EU, ali, kada malo dublje proučite rezultate tih istraživanja, vidjet ćete manjak entuzijazma za pristupanje Evropskoj uniji i manjak povjerenja u proces evrointegracija. Dominira negativna slika Evropske unije, Brisela i drugih evropskih prijestolnica.

Građani Srbije zamjeraju Evropskoj uniji da vodi dvoličnu politiku, da stalno mijenja uslove za prijem i da na Srbiju vrši pritisak da prizna Kosovo, a to su upravo poruke koje dolaze od predstavnika vlasti. Tako da vlast zapravo kreira diskurs o evropskim integracijama koji joj odgovara.

Trojanski konj

Omer Karabeg: Srbija se u spoljnoj politici sve više udaljava od Evropske unije. Recimo, ona je, sem Rusije i Belorusije, jedina evropska zemlja koja je podržala represiju koju kineska vlast pod firmom borbe protiv terorizma spovodi nad manjinskim narodom Ujgura. Srbija je takođe podržala kineski zakon kojim se guše slobode u Hongkongu koji su osudile vodeće zapadne zemlje. Jasno je da Srbija to mora da radi jer je postala ekonomski zavisna od Kine, ali to je politika suprotna politici Evropske unije.

Vladimir Međak: Ne bih baš rekao da je Srbija ekonomski zavisna od Kine. Kineske investicije i naša trgovinska razmjena sa Kinom su dosta manji u odnosu na ono što imamo sa Evropskom unijom. To nije stvar ekonomskog moranja, daleko od toga. U pitanju je nešto dugo.

Dokle god je otvoreno pitanje Kosova, mi smo na neki način prepušteni na milost i nemilost članicama Savjeta bezbjednosti, gdje Kina i Rusija imaju pravo veta. I dok se problem Kosova ne riješi na nivou Savjeta bezbjednosti – Srbija će morati da plaća usluge koje dobija. Jer, kao što znamo, u međunarodnim odnosima ništa se ne dobija džabe.

Međutim, ono što jeste problem – to je naša retorika. Kad bi ta retorika bila malo umjerenija i primjerenija našem proklamovanom strateškom cilju ulaska u Evropsku uniju – naše spoljnopolitičke pozicije bile bi prihvatljivije. Kada ne bi bilo te retorike, možda bi naša pozicija bila shvaćena. Zbog naših neodmjerenih izjava prvo smo bili shvaćeni kao ruski trojanski konj u Evropi, a sada smo kineski trojanski konj.

Omer Karabeg: Vi ste nedavno rekli da je Srbija postala predvodnik kineske propagande u Evropi.

Vladimir Međak: Kada se u Evropi pravi analiza efekata kineske COVID diplomatije, uvijek se pominju bilbordi zahvalnosti Kini i njenom predsjedniku Si Đinpingu koji su osvanuli u Beogradu. Mi smo postali predvodnik i sinonim za prokinesku propaganda jer smo u martu na počeku pandemije objavili smrt evropske solidarnosti i proglasili Kinu našim najvećim prijateljem – da bi samo tri mjeseca kasnije zatražili pomoć od Fonda solidarnosti Evropske unije.

Sve to govori o našoj kratkovidosti i o pogrešnim porukama koje šaljemo. Zato sam i rekao da smo nekada na Zapadu bili viđeni kao ruski trojanski konj, a sad smo kineski.

Nikola Burazer: Pitanje Kosova je svakako najvažniji motiv za takvu politiku prema Rusiji, Kini i svim onim državama koje nisu priznale Kosovo. U tom pogledu postoji dugačak spisak, čak i bizarnih primera, o tome kako se Srbija ponašala i kako je glasala u međunarodnim tijelima kad je riječ o državama koje nisu priznale Kosovo.

Kad su pitanju Kina i Rusija, sigurno da postoje i ekonomski i vojni elementi, ali je Kosovo svakako najvažnije. Kakav se efekat takvom politikom postiže u Briselu? S jedna strane, takve poruke nesumnjivo šokiraju, pogotovo pomenuta Vučićeva izjava kojim je evropsku solidarnost proglasio mrtvom.

Ali, s druge strane, možda Beograd namjerno šalje Briselu takve poruke da bi sebi podigao cijenu i pokazao da Srbija ima partnere i na drugim stranama i da može da se okrene u drugom pravcu u slučaju da od Evropske unije ne dobije ono što očekuje. Jer, kada je u pitanju Zapadni Balkan, Zapad se boji uticaja prije svega Rusije, ali i Kine.

To je pitanje koje će prije upaliti crvenu lampicu u Briselu nego stanje demokratije i nazadovanje u vladavini prava. Vjerovatno je to strateška igra koju igraju vlasti u Beogradu s tim što bih rekao da su se možda preigrali. Jer, kada Srbija toliko daleko ode u podršci Kini, ona pokazuje da su evropske vrijednosti za nju irelevantne i time šalje poruku da nije spremna da bezuslovno prihvati vrijednosti na kojima se zasniva Evropska unija.

Sedmorica protiv Srbije

Omer Karabeg: Na unutrašnjem planu vlast radi sve suprotno od onoga što se očekuje od jedne demokratske zemlje. Tako je nedavno Uprava za sprečavanje pranja novca, očigledno po nalogu vlasti, krenula da provjerava račune nevladinih organizacija i pojedinaca, koji su kritičari režima, da bi navodno utvrdila da li su oni povezani sa pranjem novca i finansiranjem terorizma. To je zaista tipičan potez autokratskih režima koji je naišao na veliku kritiku u evropskoj štampi. To je očigledno prst u oko Briselu. Ako vlast to otvoreno radi, znači da je ne interesuje kako će reagovati Evropska unija.

Vladimir Međak: Oni misle da je podrška koju imaju u Briselu neograničena. Problem je u tome što to tako neće moći da prođe jer Srbija – za razliku od Mađarske koja također radi takve stvari – nije članica Evropske unije. Naš put ka Evropskoj uniji može da zaustavi bilo koja od 27 država članica. A u Evropskoj uniji postoje države koje zaista vjeruju u vrijednosti kao što su demokratija, vladavina prava i sloboda izražavanja. Takve države uopšte ne gledaju s naklonošću na ovo što se u Srbiji dešava.

Na osnovu onoga što se čulo iz dobro obavještenih izvora u Briselu sedam država je bilo protiv otvaranja novih poglavlja u pregovorima sa Srbijom. Nije dobro da imate sedam država protiv sebe. Mi vodimo pregovore sa svih 27 članica i sve one moraju da daju pristanak da bi Srbija ušla u Evropsku uniju. Zbog našeg ponašanja povećava se front država koje imaju ozbiljne sumnje o stanju u Srbiji.

Nikola Burazer: Čini mi se da vlast u Srbiji na neki način balansira. Pravi određene iskorake kada se to od nje očekuje i kada misli da bi time mogla da dobiju poene na Zapadu, a, s druge strane, radi na urušavanju nezavisnih institucija i slobodnih medija do one tačke dokle može.

Nikola Burazer: Rukovodstvo Srbije je vrlo svjesno da su članice Evropske unije vrlo zainteresovane da se proces normalizacije odnosa sa Kosovom privede kraju

Međutim, kada poruke iz Brisela postanu nešto oštrije, onda se urušavanje malo usporava, da ne kažem, zaustavlja. Tako da ne bih rekao da je ljude u rukovodstvu Srbije baš briga šta misle u Briselu, ali nisu ni pretjerano zabrinuti zbog oštrijih poruka iz Evropske unije dokle god, po njihovom mišljenju, prave najvažniji iskorak, a to je normalizacija odnosa sa Kosovom.

Rukovodstvo Srbije je vrlo svjesno da su članice Evropske unije vrlo zainteresovane da se proces normalizacije odnosa sa Kosovom privede kraju i zbog toga vjeruje da će reakcija Brisela na njihove poteze gušenja slobode biti blaga i uzdržana dokle god je Beograd angažovan u dijalogu sa Prištinom i otvoren za kompromis. Ta njihova kalkulacija je izgleda tačna jer još uvek nema oštrih reakcija kad su u pitanju najvažnije članice Evropske unije.

Međutim, način na koji su sprovedeni izbori u junu ove godine, ponašanje vlade tokom pandemije i uopšte stanje demokratije u Srbiji ukazuju na to da se oštrije reakcije Brisela neće moći izbjeći, pa se može očekivati da će pritisak iz Evropske unije biti sve veći i veći.

Donald Tusk

Omer Karabeg: Rekli smo da Brisel još uvijek Vučiću gleda kroz prste. Nema onih najoštrijih upozorenja na poteze koji jačaju autoritarnost režima. Ovih dana je njemački nedeljnik Špigl, koji je dobro obavješten o prilikama u Briselu, pisao da je to zbog toga što Vučić ima vatrenog pobornika u Evropskoj uniji. Ko bi mogao da bude taj moćni zaštitnik?

Vladimir Međak: Srpska napredna stranka je pridruženi član Evropske narodne partije koja ima najveći broj poslanika u Evropskom parlamentu. Stranke u okviru te stranačke grupacije štite jedna drugu i međusobno se pomažu.

Vladimir Međak: Mislim da bi Vučić želio doživotno da vlada, ali Srbija nije ni Rusija, ni Kina

Omer Karabeg: Ali meni se čini da je Špigl mislio na pojedinca. Da li bi to mogao biti Donald Tusk, predsjednik Evropske narodne stranke. On je uoči nedavnih izbora u Srbiji za koje je dio opozicije rekao da namjerava da ih bojkotuje zbog nedemokratskih uslova – znači, i pored toga – Vučiću poželio sreću i istakao da Vučić ima pravo da bude ponosan i zadovoljan onim što je učinio za Srbiju tokom svoga mandata. “Ekonomski uspjesi i snažno liderstvo čine obilježje vaše vladavine” poručio je Tusk Vučiću. Zar to nije neuobičajeno? To nije kurtoazna poruka kojom se želi uspjeh na izborima stranci koja je dio vaše partijske grupacije, to je izuzetno snažna i navijačka podrška. Da li je Tusk toliko moćan u Evropskoj uniji da može da protežira Vučića?

Nikola Burazer: Evropska narodna partija svakako je najznačajniji izvor podrške za vlast u Srbiji. Partije iz te grupacije najviše podržavaju rukovodstvo Srbije. Prije svega Viktor Orban. Što se tiče Donalda Tuska, čovjek se, da tako kažem, vrlo poetski izražava. To što ste pomenuli nije njegova najradikalnija izjava kada je u pitanju podrška Aleksandru Vučiću. On je svojevremeno prilikom posjete Beogradu poredio Vučića sa Novakom Đokovićem i Nikolom Teslom i govorio da ne može postojati veći Srbin od njega. To je njegov način izražavanja.

Da li je Donald Tusk toliko jaka figura? Rekao bih da nije, bar ne u ovom trenutku. Ako tražimo najmoćniju političku figuru u Evropi koja možda podržava Aleksandra Vučića, onda je to verovatno Angela Merkel. Njeni demohrišćani su najznačajnija partija u okviru Evropske narodne stranke, a poznato je da Njemačka pruža podršku Srbiji na putu ka Evropskoj uniji i da je veoma zainteresovana za proces normalizacije odnosa sa Kosovom, Međutim, ni ta podrška nije bezrezervna. Ako se ne varam, Njemačka je bila jedna od zemalja koje su u junu bile protiv otvaranja još jednog poglavlja sa Srbijom.

Omer Karabeg: Mislim da podrška gospođe Merkel važi za raniji period kada je ona zaista snažno podržavala Vučića. On je svaki čas išao u Berlin i hvalio se susretima sa Angelom Merkel. Vučić je već skoro godinu dana ne pominje, a ni ona njega, niti ga prima. Tako da ja mislim da te podrške više nema. Ako Vučić sada ima podršku nekoga moćnog u Evropskoj uniji, ja mislim da to nije Angela Merkel.

Vladimir Međak: I ja mislim da Tusk nije taj kalibar. Uostalom, on je jedini čestitao Vučiću pobjedu nakon junskih izbora. Niko drugi. Tusk je samo frontmen u Evropskoj narodnoj stranci.

Omer Karabeg: Ali ne bi na svoju ruku toliko hvalio Vučića. Da li neko stoji iza njegovog poteza – možemo samo da nagađamo. Međutim, Vučić očigledno neće ništa da mijenja. Mislim da on svojim ponašanjem poručuje Briselu – ako sam vam potreban, primite me ovakvog kakav jesam. A on misli da im je jako potreban zbog Rusije i Kine. S druge strane, zašto bi Merkel i Makron, koji imaju odlučujuću riječ u Evropskoj uniji, uvodili u Uniju još jednog autoritarnog lidera kad već imaju ogromne probleme sa Viktorom Orbanom u Mađarskoj i Jaroslavom Kačinjskim u Poljskoj koji već grade autoritarne režime?

Vladimir Međak: Upravo to. Ako hoćete da sredite stanje u Evropskoj uniji, ne možete jačati blok država koje ima problema sa vladavinom prava. S druge strane, Srbija ovakva kakva je danas – nereformisana, sa problemima u domenu vladavine prava, borbe protiv korupcije, slobode medija – kada bi sutradan nekim čudom ušla u Evropsku uniju ne bi mogla da funkcioniše u istoj ravni sa ostalim članicama.

Uzmimo primjer Poljske gdje je snižen nivo nezavisnosti pravosuđa. Poljskoj se već dešava da druge zemlje Evropske unije odbijaju da im izruče optužene za krivična djela zato što nemaju povjerenja da će oni imati fer suđenje. Kada bismo mi sa ovakvim pravosuđem ušli u Evropsku uniju, naše presude ne bi niko prihvatao.

Doživotni vladar

Omer Karabeg: Zašto bi Vučić uopšte želio da Srbija uđe u Evropsku uniju? On želi da što duže ostane na vlasti. To je jedino što ga interesuje. To će ostvariti samo ako izgradi režim kakav je u Kini i Rusiji. U Kini je Si Đinping ukinuo ograničenje mandata, pa može vladati doživotno, a Putin, koji je na čelu Rusije već 20 godina, nakon nedavne promjene ustava može vladati do 2036, dakle do svoje 82. godine, opet doživotno. Čini se da su Vučiću uzor Kina i Rusija, a evropski put je samo prazna priča koju će on beskonačno da rasteže dok ne izgradi sistem sličan ruskom i kineskom.

Nikola Burazer: Ne bih isključio mogućnost da Aleksandar Vučić zaista želi da sutra vidi Srbiju kao članicu Evropske unije. Vjerujem da je tako nešto moguće. Međutim, ako pogledamo njegovo ponašanje i pravac kojim ide Srbija, vidimo da se on udaljava od evropskog modela.

Mogu da pretpostavim da rukovodstvo Srbije pokušava da dobije članstvo u Evropskoj uniji izbjegavajući najozbiljnije reforme ili ih makar odlažući do samog kraja, do onog momenta kada postane toliko jako da će moći sebi da dozvoli da sprovede te reforme, a da ostane na vlasti.

Ja bih otprilike tako objasnio paradoks da rukovodstvo Srbije deklarativno teži ka članstvu u Evropskoj uniji dok se istovremeno ponaša potpuno drugačije. Moguće je još jedno objašnjenje, a to je da je put ka Evropskoj uniji idealno stanište za vladare poput Vučića.

Njima odgovara situacija u kojoj se oni deklarativno i formalno kreću ka Evropskoj uniji i predstavljaju se kao reformski orijentisani, a, pošto nisu ni blizu članstva, ne moraju da urade reforme koje im nisu u interesu. I takvo stanje može da se produži unedogled.

Vladimir Međak: Mislim da bi Vučić želio doživotno da vlada, ali Srbija nije ni Rusija, ni Kina, niti se nalazi u Aziji. Naša je sreća što smo u Evropi, pa to ne može da se desi.

Komentari

Autor: Omer Karabeg/RSE

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljivana.