Biznis

posljedice koronavirusa

Gubici bh. aerodroma: Trenutnim obimom posla ne mogu pokriti ni plate radnika

12/08/2020

Zbog svih gubitaka koje imaju, ističe direktor tuzlanskog aerodroma Esed Mujačić, javna preduzeća koja se bave prevozom robe i putnika u narednom periodu moraće da rade na tome da sačuvaju radna mjesta i nastave tekuće aktivnosti, pa i po cijenu smanjenja plata i kreditnih zaduženja

Aerodrom u Tuzli, gradu na sjeveroistoku Bosne i Hercegovine (BiH), 75 dana bio je bez letova zbog pandemija korona virusa. Ovo je uzrokovalo gubitke od oko dva miliona konvertibilnih maraka.

Svoje operacije aerodrom je uspostavio 2. juna s posebnim režimom rada koji podrazumijeva smanjen broj letova i manji kapacitet putnika, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) direktor aerodroma Esed Mujačić.

“Sada ovaj period od kada smo počeli raditi gubici su umanjeni za nekih 50 odsto jer radimo sa 50 odsto popunjenosti kapaciteta po letu. Nama je sav prihod vezan za prijevoz putnika i ako to mjerimo u novcu, to je nekih 200.000 KM na mjesečnom nivou koliko nam je dodatno potrebno da bi mogli pokriti sve svoje fiksne troškove”, pojašnjava Mujačić.

Međunarodni aerodrom Sarajevo imao je pad prometa putnika od 40 odsto u martu mjesecu, dok u aprilu i maju, osim kargo saobraćaja kojim je stizala pomoć za borbu protiv pandemije nije bilo komercijalnih letova. Tokom trajanja zabrane letova, sa sarajevskog aerodroma letjeli su uglavnom predstavnici Vlasti iz BiH, diplomatski kor i međunarodni predstavnici u BiH, te predstavnici Međunarodnih oružanih snaga.

Neophodna pomoć države

Nermin Zijadić, direktor Sektora saobraćaja i usluga u zračnom saobraćaju na Međunarodnom aerodromu Sarajevo, kaže da su u prošloj godini imali neto dobit od 16 miliona maraka, dok su u samo prva četiri mjeseca ove godine ostvarili gubitak od četiri miliona KM. Zbog toga kaže moraju dobiti neku pomoć od države.

“U ovom trenutku pomoć nam je ključna za zadržavanje operativne i sigurnosne funkcije aerodroma jer ne smije se dozvoliti da uđemo u situacije da zbog nedostatka sredstava imamo problema s opremom, infrastrukturom i tako dalje”, poručuje Zijadić.

S Aerodroma Tuzla poručuju da s trenutnim obimom posla ne mogu pokriti ni plate radnika, te očekuju pomoć od strane nadležnih koja je do sada bila jako slaba.

“Imali smo pomoć od strane Vlade Tuzlanskog kantona (TK) od 330.000 KM, a od Vlade Federacije BiH smo dobili obećanje da ćemo nešto dobiti ali to još nismo dobili”, ističe direktor tuzlanskog aerodroma Esed Mujačić.

Vlada Federacije BiH na sjednici održanoj 2. jula donijela je odluke o subvencionisanju Aerodroma u Tuzli i Mostaru sa po 930.000 KM, Aerodroma Sarajevo sa 700.000 maraka te 300.000 KM za Aerodrom Bihać.

Iz Federalne vlade nismo uspjeli saznati da li su ova sredstva do sada doznačena pomenutim aerodromima.

Savjet ministara Bosne i Hercegovine krajem marta je donio odluku da svi međunarodni aerodromi u Bosni i Hercegovini (Sarajevo, Banjaluka, Mostar i Tuzla) ostanu zatvoreni do 1. juna, zbog pandemije COVID-19., a tokom tog perioda bili su dozvoljeni samo humanitarni letovi i promet kargo robe.

Iz Banjaluke na samo nekoliko destinacija

Aerodrom Banjaluka s prestankom zabrane letova uspostavio je linije za Beograd i Antaliju, a od 3. avgusta ponovo su uspostavljeni letovi low cost kompanije Ryanair na dvije destinacije.

U prvom polugodištu 2020. godine ostvarena su ukupno 654 leta što je u odnosu na prvo polugodište 2019. godine manje za 47,17 posto i prevezeno 32.978 putnika što je manje za 50,29 posto putnika u odnosu na prvo polugodište 2019. godine, potvrdili su iz ovog preduzeća za RSE.

“Vlastiti prihodi u prvom polugodištu 2020. godine (bez sredstava subvencije) ostvareni su u iznosu od 1.096.007,67 KM, što je manje za 814.216,91 KM u odnosu na ostvarene prihode u prvom polugodištu 2019. godine (1.910.224,58 KM)”, navedeno je u pisanom odgovoru iz banjalučkog aerodroma za RSE.

Procjena iz ovog preduzeća jeste da će ostvarenje prihoda u 2020. godini biti za oko 2.000.000 KM manje nego u prethodnoj godini.

“Što se tiče pomoći od viših nivoa vlasti, imamo redovna sredstva subvencije i ništa dodatno zbog vanrednog stanja”, napisali su iz Aerodroma Banjaluka.

Gubitke bilježe i željeznice

Pandemija korona virusa poremetila je i željeznički saobraćaj u zemlji.

Od 1. juna Željeznice Republike Srpske (ŽRS) uspostavile su u potpunosti lokalni putnički saobraćaj, dok su Željeznice Federacije Bosne i Hercegovine (ŽFBiH) to učinile djelomično.

Međuentitetski putnički saobraćaj i dalje nije uspostavljen.

U Federaciji BiH u željezničkom putničkom prijevozu od aprila do juna došlo je do pada od 93 odsto u odnosu na isti period prošle godine dok je u teretnom prijevozu došlo do pada od skoro 23 odsto, pokazuju podaci Federalnog zavoda za statistiku.

Kako je ovo uticalo na poslovanje Željeznica Federacije BiH nismo uspjeli saznati jer nam nisu dostavili podatke o poslovanju za pomenuti period.

Sa druge strane iz Željeznica Republike Srpske (ŽRS) su nam dostavili podatke koji pokazuju gubitak od početka godine od preko 10 miliona maraka, piše RSE.

“Ključni razlozi za ovakav polugodišnji rezultat ŽRS, jesu pad prihoda iz sopstvene delatnosti iz razloga sveopšteg poremećaja na tržištu uzrokovan pojavom pandemije korona virusa, rast troškova amortizacije zbog aktiviranja značajnog iznosa investicija u 2019. godini, kao i rast troškova radne snage usled usklađivanja plata zaposlenih s rastom najniže plate u Republici Srpskoj”, navodi se u odgovoru ŽRS.

Ukupan prihod ŽRS u prvih šest meseci 2020. godine iznosio je 29,5 miliona KM dok je u istom periodu prošle godine iznosio 46,7 miliona KM od čega se 11 miliona KM odnosilo na donaciju Vlade Republike Srpske. Zaključno sa junom, ukupni akumulirani gubitak ove kompanije iznosi 91,8 miliona KM.

Zbog svih gubitaka koje imaju, ističe direktor tuzlanskog aerodroma Esed Mujačić, javna preduzeća koja se bave prevozom robe i putnika u narednom periodu moraće da rade na tome da sačuvaju radna mjesta i nastave tekuće aktivnosti, pa i po cijenu smanjenja plata i kreditnih zaduženja.

Komentari

Autor: Gojko Veselinović i Mirna Sadiković (RSE)

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljivana.