Austrijsko tržište rada suočava se sa paradoksom. Iako su plate u nekim sektorima visoke, poslodavci sve teže nalaze kvalifikovane radnike.
Čak ni iznosi koji premašuju prosjeke kolektivnih ugovora ne garantuju pronalazak pravih kandidata.
Mnogim firmama sve je teže da pronađu odgovarajuće osoblje. Manuel Löw-Beer (35), osnivač i direktor kompanije za cyber sigurnost Spixnet, opisao je svoje iskustvo sa nedostatkom radnika.
Rad od kuće
“Tražimo dva do tri dobra programera, po mogućnosti za rad od kuće. Što se tiče obrazovanja, naravno da je dobro ako kandidati imaju završene studije informatike, ali to nije apsolutno neophodno”, ispričao je za Heute.
NAJČITANIJE Ista firma proda limuzinu Vijeću ministara, servisira je pa otkupi ispod cijene – i opet proda
Do sada kandidata nije nedostajalo, a prema Löw-Beeru, i plata je takođe dobra.
“Nudimo više od 5.000 eura mjesečno”, kaže generalni direktor koji vodi kancelarije u Beču i Gradišću (Mattersburg und Eisenstadt). Ipak, nekima ni ta plata nije dovoljna.
“Student koji je upravo završio fakultet rekao je: ‘Neću ni početi sa manje od 70.000 eura godišnje. Zapravo želim 105.000 eura’. Kompanija prvo mora da može to da priušti. Start up nije velika korporacija”, dodaje on.
“90 odsto njih koristi samo ChatGPT”
Prema njegovim riječima, najčešći problem leži u kvalitetu kandidata:
“90 odsto njih koristi samo ChatGPT. Nama trebaju softverski programeri koji zaista mogu da programiraju. Programeri su nekada radili na temama, pretraživali softverske biblioteke, interpretirali, prilagođavali i unapređivali kod. Danas gotovo svi koriste samo ChatGPT i slično, što dovodi do potpuno oštećenog koda. Zato kandidati treba da budu vješti u uobičajenim programskim jezicima poput Jave i Pythona, da znaju da rade sa vektorskim bazama podataka i pravilno postave server, ali gotovo niko to više ne zna”, objašnjava šef firme.
Posao u Spixnetu je raznolik i zanimljiv, kaže Löw-Beer. Kompanija nudi, naprimjer, specijalizovano rješenje za sigurnost elektronske pošte.
“Nedavno smo dobili finansiranje za istraživački projekat u oblasti enkripcije za zaštitu od kvantne dekripcije, u iznosu od milion eura. Jer, bilo da se radi o onlajn bankarstvu i kupovini, društvenim mrežama ili prenosu podataka iz medicinskih ili odbrambenih firmi”, rekao je, prenosi Heute.
