Obratite pažnju
Znakovi koji nas upozoravaju da naš mozak prebrzo stari
Ako imate problema sa koncentracijom kada ste pod stresom, kognitivno testiranje može pomoći da se utvrdi da li ste skloni kognitivnom padu
Brzina starenja ljudskog mozga zavisi u većoj meri od opšteg zdravlja i načina života. Prema naučnim istraživanjima, mozak može da stari brže od optimalnog, posebno ako su prisutni znaci predstavljeni u nastavku.
Finski naučnici objavili su zanimljivu studiju u kojoj su predstavili da veoma cinični stariji ljudi imaju veću stopu kognitivnog pada. Ali to nije sve, jer i oni uglavnom umiru ranije. Glavni razlog za to je, između ostalog, povećan kortizol, koji se stvara u stresnim situacijama i negativno utiče na zdravlje mozga.
Iako je teško koncentrisati se tokom velikog uzbuđenja i napetosti, potrebna je pažnja ako vam se to stalno dešava. Istraživački tim USC otkrio je da je stalno lutanje pažnje znak kognitivnog starenja. Ova osobina se može pojaviti u mozgu već sa 30 godina i jedan je od znakova moguće Alzheimerove bolesti.
Ako imate problema sa koncentracijom kada ste pod stresom, kognitivno testiranje može pomoći da se utvrdi da li ste skloni kognitivnom padu. Mentalne igre kao što su slagalice i ukrštene riječi mogu biti od pomoći u jačanju vaše sposobnosti koncentracije.
Ako zaboravite na termin i slično, to ne znači mnogo, jer se svakome može desiti. Kada stalno zaboravljate šta ste se dogovorili da uradite, potpuno nenamerno, a prijatelji vam na to ukazuju, shvatite ovu povratnu informaciju ozbiljno.
„Pacijenti koje vidim i koji imaju problema sa pamćenjem obično ne prepoznaju da ih imaju i vjeruju da im ništa nije u redu“, kaže Tomas R. Vidić, saradnik na Američkoj akademiji za neurologiju.
Mentalno blagostanje
Nutricionistkinja sa Harvarda podijelila četiri navike u ishrani za zdravlje mozga
Ali to je veoma važan znak na koji treba paziti, pa slušajte šta vam kažu prijatelji i porodica i potražite odgovarajući medicinski savjet.
Pretjerani umor je još jedna ključna karakteristika koja je istaknuta u nekoliko studija, uključujući studiju o starenju klinike Mayo.
Umor tokom dana ne samo da znači da mozak ne dobija adekvatan restorativni odmor koji mu je potreban noću, već može uticati na fizičke promene u mozgu koje su povezane sa starenjem.
„San je važan zaštitnik mozga“, kaže Nil Graf-Radford, profesor neurologije na klinici Mayo na Floridi. On dodaje da su istraživanja pokazala da apneja u snu zapravo može da smanji hipokampus – ključni dio mozga povezan sa učenjem i pamćenjem. Za zdravlje mozga preporučuje se najmanje sedam do osam sati kvalitetnog sna po noći, piše aktivni.si.
