Biznis

Propao dogovor u Dohi, cijena nafte ponovo pala

18/04/2016

Cijena nafte pala je za oko pet posto nakon što predstavnici naftom bogatih zemalja nisu na sastanku u Dohi uspjeli da dogovore zamrzavanje proizvodnje nafte.

Barel američke lake nafte izgubio je na vrijednosti 4,73 odsto i pao je na 38,45 dolara, dok je brent pao za 5,7 odsto na 41,26 dolara.

Akcije energetskih kompanija su pretrpjele gubitke, dionice Santosa pale su 6,71 odsto, Oil Search 4,15 procenata i Woodside Petroleuma 1,45 odsto. Japanski Inpex izgubio je 3,52 procenta, dok je akcija Japan Petroleuma pala 2,7 odsto.

Glavni kineski naftni igrači takođe su pali, akcija Sinopeca 2,02 odsto i China Petroleuma 2.4 procenta.

Predstavnici naftom bogatih zemalja nisu u nedjelju na sastanku u Dohi uspjeli da dogovore zamrzavanje proizvodnje nafte kako bi se izborili sa ogromnom globalnom ponudom i podigli cijene “crnog zlata”, navodeći da im je “potrebno dodatno vrijeme” za postizanje dogovora.

Na sastanku je učestvovalo 18 vodećih svjetskih proizvođača nafte, ali ne i Iran, članica Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK).

Sastanak je trajao samo nekoliko sati.

Agencija AP ocjenjuje da izostanak dogovora o zamrzavanju proizvodnje nafte najverovatnije prouzrokovati pad cijena nafte.

Glavna članica OPEK, Saudijska Arabija, ranije je u više navrata poručila da neće pristati na zamrzavanje proizvodnje sve dok se i njen ključni regionalni rival, Iran, ne pridruži tom dogovoru.

Zvanični Teheran, kome su u januaru ukinute sankcije, saopštio je da će tražiti izuzeće iz tog dogovora sve dok njegova proizvodnja ne dostigne nivo na kom je bila prije uvođenja embarga toj zemlji.

Sastanak u Dohi je bio nastavak pregovora iz februara, kada su članice OPEK, Saudijska Arabija, Katar i Venecuela, i nečlanica Rusija, prvi put pomenule zamrzavanje proizvodnje.

Uoči ovog sastanka, OPEK je upozorio na pogoršanje situacije sa ponudom na globalnom tržištu nafte, a takođe je srezao projekciju rasta svjetske potražnje za naftom u ovoj godini.

Snažan rast nekonvencionalne proizvodnje nafte, naročito iz uljnih škriljaca u SAD, i odbijanje OPEK-a da smanji proizvodnju, izazvali su kolaps cijena sa nivoa od preko 100 dolara za barel u 2014. godini na 13-godišnji minimum od 27 dolara za barel u februaru.

Od tada, cijene su se oporavile i sada su iznad 40 dolara za barel, navodi AFP.

Komentari

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljivana.