Vremenska prognoza Stanje na putevima Kursna lista

RUDAR ADMIR DŽIBRIĆ

Dok Novalić skuplja glasove po dijaspori, država ponižava svoje najbolje sinove

Svi smo mi bijeda i fukara na Balkanu. On je otišao u dijasporu da pokupi glasove, nije sigurno otišao da nekog našeg profesora, doktora, ne znam nekog pametnog momka da vrati kući. Sigurno nije - smatra Džibrić

Admir Džibrić, zaposlen na površinskom kopu rudnika “Šipulje” Lukavac, jedan je od demonstranata koji danas ispred zgrade Vlade FBiH protestiraju protiv lošeg odnosa JP “Elektroprivrede” BiH i vlasti prema rudarima i drugim uposlenima u rudnicima u FBiH.

Piše: S. DEGIRMENDŽIĆ

Džibrić kaže da je počeo raditi 1988. godine, s nepunih 18 godina. Četiri godine je proveo u redovima Armije RBiH braneći ovu zemlju, a danas je kaže primoran da sa svoje 52 godine traži novi posao. Doprinosi za radni staž, kaže Džibrić, nisu mu uplaćeni od 2012. godine.

Problemi u rudnicima, kaže nastali su ulaskom rudnika u koncern “Elektroprivrede”.

– Mehanizaciju s kojom radim zatekao sam na kopu 1988, a naš direktor Andelija (Admir Andelija, direktor “Elektroprivrede BiH”, op.a) kaže da mi lomimo, drobimo mašine. Plate su užasno male, s ovim novim pravilnikom mi bismo bili dno dna. Da jedan kopač u jami koji radi krocom i lopatom s kojom se radilo u 19. vijeku zaradi 570 maraka osnovne plate mislim da je to van svakog ljudskog dostojanstva, mislim da to nema smisla – ističe Džibrić.

Dalje, Džibrić ukazuje na još jedan problem.

– Šta oni nama još ne dozvoljavaju. Već par mjeseci nemamo prava prodavati ugalj u maloprodaji. Tona uglja u maloprodaji zavisi od kvalitete uglja, od 110 do 120 ili 125 KM. Mi sav ugalj drobimo, znači dva puta proces proizvodnje prolazimo, da bismo ugalj poslali u termoelektranu za 43 marke po toni. Nema tog ekonomskog stručnjaka koji će nas staviti na “zelenu granu” s ovim načinom poslovanja – potcrtava Džibrić.

Na pitanje da li će rudari istrajati u svojim zahtjevima, Džibrić kaže da nemaju drugog izbora.

– Ovo je samo dio komorata koji je došao, mi nemamo više gdje nazad. Svi mi imamo svoje porodice. Lično sam bio učesnik rata četiri godine. Zdravlje sam dao za ovu državu, ako je ovo ono što država hoće, na ovaj način da najbolje svoje sinove ovako ponižava, mi nemamo kud dalje. Mi ćemo jednostavno stati s proizvodnjom, pa Bože moj dajte nam svima otkaze, idemo kući, onaj ko misli da može raditi na površinskom kopu, u jami, neka dođe neka radi, ali pustite nas da idemo kući. Ipak, sa 17 i po godina sam počeo raditi na površinskom kopu i sad s 52 trebam tražiti novi posao, zato što je rekao gospodin Andelija da smo mi neradnici, da mi trebamo zaraditi platu, a ne drobiti, tako neke njegove nebuloze koje stvarno vrijeđaju dostojanstvo – kaže Džibrić.

Džibrić je prokomentirao i izjave Fadila Novalića, premijera FBiH koji je na turneji po inozemstvu gdje dijaspori, koja je mahom pobjegla od sveopćeg lošeg stanja u zemlji, priča priču kako je ekonomija u FBiH najviše “rastuća u regionu”.

– To je jedna čista nebuloza. Potpuno ista priča na Balkanu. Vučić ima najbrže rastuću ekonomiju, onaj Zaev, isto. Svi smo mi bijeda i fukara na Balkanu. On je otišao u dijasporu da pokupi glasove, nije sigurno otišao da nekog našeg profesora, doktora, ne znam nekog pametnog momka da vrati kući. Sigurno nije – smatra Džibrić.

Na pitanje, šta je ono što JP „Elektroprivreda“ i Vlada FBiH mogu učiniti odmah za rudare, Džibrić kaže:

– Moraju povesti računa, ne tražimo mi platu ni 3.000, ni 5.000, ni 10.000 KM, mi tražimo samo ono što zaradimo. Nama trebaju ulaganja u naše firme, imamo toliko zastarjelu opremu. Evo ja zadnjih pet godina radim kao nadzornik rudarskih radova, odnosno poslovođa smjene. U mojoj radnoj jedinici imamo tri rotorna bagera, od kojih jedan ne radi, zato što nemam ljudi. Nama se ljudi šalju na čekanje . Ima i toga, preglomazna je administracija. Ali, nije način stati na kapiju i reći, “vi danas ne možete na posao”. Ima neka zakonska procedura – kaže Džibrić.

Na pitanje “ko to kaže radnicima”, Džibrić pojašnjava:

– Došao je direktor jednostavno izbacio spisak i rekao „ovih 111 ljudi više ne radi“ .To nije bilo ni u feudalizmu, da neko nakon 30 godina staža kaže “ne trebate mi više”. Trebaju nam ulaganja i samo ulaganja. Danas su se oglasili kako da ih nazovem naše kolege komorati iz Sindikata radnika „Elektroprivrede BiH“ evo ja bih zamolio neka iko od njih kaže, od 1996. godine do danas da li su ikad na jedan dan najavili štrajk po pitanju bilo čega, uplate socijalnog, zdravstvenog, toplog obroka, plate. Odjednom oni se boje za proizvodnju energije. Zašto se bojite? Vi ste “država u državi”, čega se bojite? Ako ne bude nas dođite vi radite i tu se sva priča završava – zaključuje Džibrić u razgovoru za Fokus.