SHOWbuzz

beograd

Komemoracija povodom smrti poznate glumice: Neda Arnerić bila je i ostaće velika

16/01/2020

Od poznate glumice oprostili su njena porodica, prijatelji i kolege rečima da je bila osoba sa izuzetnom dušom, prijateljica i dama sa velikim slovom "D" koja je brisala i briše granice među državama i ljudima

Neda Arnerić bila je i ostaće velika, ne samo glumica već i osoba sa izuzetnom dušom, prijateljica i dama sa velikim slovom “D” koja je brisala i briše granice među državama i ljudima, reći su kojima su se danas od glumice oprostili njena porodica, prijatelji i kolege na komemorativnom skupu u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu, javlja Anadolu Agency (AA).

Direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić naveo je da su neverovatna skromnost i odsustvo preterane profesionalne ambicije Nedu Arnerić činili još većom.

“Neda je bila i ostaće velika, i to ne samo kada govorimo o njenom profesionalnom pozivu – glumi. Veliki umetnici ne odlaze nikada”, kazao je on.

Potom je pročitao telegrame saučešća Mire Banjac, Gorana Paskaljevića i Društva hrvatskih filmskih reditelja.

“Napustila nas je poslednja autentična zvezda filma. Otišla je Neda sa izuzetnom dušom. Žao mi je što nisam tu. Veoma me je pogodila njena smrt. Još uvek ne verujem da je otišla zauvek”, navela je Banjac u telegramu.

Reditelj Ivica Klemenc, prijatelj Nede Arnerić, kazao je da je često zvao Dobrica.

“Pravili smo planove za skijanje u martu, planove za letovanje. Ti sada više nećeš skijati, a ja ne želim”, rekao je Klemenc.

Da je u svom glumačkom biću dobijala punoću života, veru, sreću i radost, ocenila je glumica Elizabeta Đorevska.

“Dok smo živi, ti ćeš živeti sa nama i u nama”, ovako se od glumice oprostila Đorevska.

Prema rečima glumca Feđe Stojanovića, Nedi Arnerić je gluma donela puno, ali puno i oduzela.

“Nema one predivne dame sa velikim slovom ‘D’, nema moje prijateljice”, rekao je.

Glumica Milica Zarić ispričala je kako je jednom igrala Nedinu kćerku, te da su se od tada zvale glumačkom majkom i kćerkom.

“Neda je lepota i može se videti u svakom lepom danu”, istakla je.

Svojim intelektom i obrazovanjem može da postidi svakoga, ali ona će poželeti da vam se učini naivnijom, lakomislenom, da bi vama bilo lakše, kazala je rediteljka Milica Kralj.

“Brisala je i briše granice među ljudima i državama. Neda nije naša, ona je potpuno svoja, ali ako pogledate u te oči, videćete ceo svet. Ali, njene oči bole, jer u njima vidite daljinu kojoj se nikada nećete približiti”, rekla je.

Tokom komemoracije prikazani su inserti iz filmova u kojima je glumila Arnerić, poput “Jutra”, “Višnje na Tašmajdanu”, “Ljubavnog života Budimira Trajkovića”, “Ko to tamo peva”, “Varljivog leta '68” i “Tri karte za Holivud”.

Nakon toga je prikazan film “Ukleti smo, Irina“ (1973) reditelja Koleta Angelovskog sa Nedom Arnerić i Velimirom Batom Živojinovićem u glavnim ulogama.

Kremacija je u subotu, 18. januara u 16,30 časova, na Novom groblju u Beogradu. Takođe, kako je saopšteno iz Gradske uprave Beograda, urna istaknute glumice biće položena u Aleji zaslužnih građana.

Neda Arnerić preminula je 10. januara u Beogradu, u 67. godini. Snimila je više od 100 filmova, a odigrala četrdesetak uloga u pozorištu. Za svoj rad dobila je brojna priznanja i nagrade.

Neda Arnerić je bila je zapažena po brojnim ulogama. Njen film, “San” iz 1966. godine, napravio je od Nede prvu dečju filmsku zvijezdu Jugoslavije. Posebno se proslavila u kultnom filmu “Ko to tamo peva” gde je tumačila ulogu mlade.

Igrala je i u mnogobrojnim italijanskim filmovima. Nakon velike popularnosti šezdesetih i sedamdesetih godina prošloga veka, glumica je i devedesetih doživela veliku slavu, zahvaljujući blokbasteru “Tri karte za Holivud” i televizijskoj seriji “Policajac sa Petlovog brda”.

Za ulogu Delfine, u filmu “Ispravi se, Delfina” reditelja Aleksandra Đurčinova, 1977. godine je dobila “Srebrnu arenu” na Filmskom festivalu u Puli, kao i nagradu “Carica Teodora” na Festivalu glumačkih ostvarenja u Nišu.

Godine 1980. diplomirala je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Od 1985. do 1999. godine vodila je sopstvenu galeriju “Atrijum” u Beogradu.

Komentari

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljivana.