Kontroverze koje prate projekat Južne plinske interkonekcije između Bosne i Hercegovine i Hrvatske stigle su i pred institucije Evropske unije. Grupa zastupnika u Evropskom parlamentu zatražila je od Evropske komisije da se izjasni o zakonitosti, transparentnosti i opravdanosti izmjena Zakona o Južnoj plinskoj interkonekciji, usvojenih u aprilu ove godine.
Inicijativu su pokrenuli europarlamentarci predvođeni Thomasom Waitzom i Tineke Strik, koji u svojim pitanjima Evropskoj komisiji izražavaju zabrinutost zbog načina na koji je određen investitor za realizaciju projekta.
Prema njihovim navodima, izmjenama zakona za investitora je direktno imenovana kompanija AAFS, novoosnovano preduzeće povezano s američkim predsjednikom Donaldom Trumpom, bez dokazanog iskustva u ovoj oblasti i uz, kako tvrde, netransparentnu vlasničku strukturu.
Sporna procedura
Zastupnici u Evropskom parlamentu posebno problematiziraju činjenicu da je izbor investitora izvršen bez provođenja javnog tendera, što smatraju suprotnim važećim propisima u Bosni i Hercegovini. Također upozoravaju da su zakonske izmjene usvojene po hitnom postupku, bez javne rasprave i šire konsultacije sa zainteresiranim stranama.
Na to je ukazao i Denis Žiško iz Aarhus centra, koji smatra da evropski zastupnici bolje prepoznaju moguće dugoročne posljedice projekta nego domaći političari.
„Izgleda da europarlamentarci puno bolje razumiju dugoročno negativne posljedice ovog projekta od naših parlamentaraca, koji kao i obično donose odluke na osnovu dnevne politike i populizma. Činjenica je da, dok se EU udaljava od plina, naši političari riskiraju da zemlju pretvore u koloniju ovisnu o uvoznom fosilnom gorivu“, rekao je Žiško.
Pitanje energetske opravdanosti
Osim proceduralnih sporova, europarlamentarci su Evropskoj komisiji ukazali i na potencijalne energetske i klimatske probleme projekta. Prema njihovim navodima, planirani plinovod imao bi kapacitet čak šest puta veći od trenutne godišnje potrošnje prirodnog plina u Bosni i Hercegovini.
Takve projekcije, smatraju, otvaraju pitanje stvarne potrebe za ovakvom infrastrukturom te nose rizik da BiH dugoročno ostane vezana za fosilna goriva u periodu kada evropske zemlje ubrzano provode procese dekarbonizacije. Kao alternativni scenarij navode mogućnost da plinovod, čak i ukoliko bude izgrađen, ne bude dovoljno iskorišten.
Pippa Gallop iz organizacije Bankwatch ocijenila je da je uključivanje Evropskog parlamenta važan korak u raspravi o ovom projektu.
„Zadovoljni smo što je pitanje Južne plinske interkonekcije napokon stiglo i u Evropski parlament. Vrijeme je da EU pošalje jasnu poruku BiH o ovom projektu i podrži održiva rješenja umjesto novih ulaganja u plin“, poručila je Gallop.
Čeka se stav Komisije
Evropska komisija se do sada nije zvanično oglasila o projektu Južne plinske interkonekcije. Ipak, šef Delegacije Evropske unije u Bosni i Hercegovini Luigi Soreca još je prije usvajanja zakona u aprilu upozorio domaće vlasti na izostanak konsultacija s EU institucijama te na moguće posljedice po buduće evropsko finansiranje.
Odgovor Evropske komisije na pitanja zastupnika mogao bi dati jasniju sliku o tome kako Brisel gleda na jedan od najvažnijih energetskih projekata u Bosni i Hercegovini, ali i o eventualnim koracima koje bi evropske institucije mogle poduzeti u vezi s njegovom realizacijom.
