Globus

Tadić: Najveći protivnici mog odlaska u Srebrenicu sada idu tamo

11/07/2015

Forum ZFD i nedjeljnik “Vreme” održali su tribinu “20 godina od genocida u Srebrenici”, na kojoj su govorili Ibro Bulić iz Tužilaštva Bosne i Hercegovine, Tužilac za ratne zločine Republike Srbije Vladimir Vukčević, koordinatorka NVO “Žene u crnom” Staša Zajović i bivši predsednik Srbije Boris Tadić.

Nekadašnji predsednik Srbije Boris Tadić, govoreći o tome kako je za genocid u Srebrenici saznao tek pošto se dogodio, rekao je:

“Ono što je bio moj osjećaj ili utisak tog trenutka jeste da se iza brda valja nešto veliko, ne samo zločin, već čitava ta vojna operacija kojoj je pridavano mnogo značenja u medijima u Beogradu bila je puna nekih magli, nečega nejasnog. I upravo se to i desilo, dakle ko je kakvu ulogu imao od strane pripadnika vojske bosanskih Srba, nevladinih organizacija, Škorpiona, međunarodnih misija, evo ni do današnjeg dana nismo uspjeli da razaznamo, što je veliki problem.”

boris-tadic1

Govoreći o tome kako je došlo do njegove posjete Potočarima 2005. godine, Tadić je rekao da je on tako odlučio, jer je smatrao da neko ko obavlja funkciju predsjednika Srbije treba da bude na komemoraciji srebreničkim žrtvama i izvini se u ime građana Srbije bez ikakvog zahtjeva za povratnim izvinjenjem.

“Danas imamo situaciju da oni koji su bili najveći neprijatelji odlaska tada u Srebrenicu, danas idu. Mislim da su to sve pozitivne okolnosti. Moj stav je da ne treba da se vraćamo na 2005. godinu, ne treba da pravimo atmosferu u kojoj se vraćamo deset godina unazad, nego treba da idemo unaprijed i ono što je bilo potrebno da se neko izvini u ime građana Srbije na funkciji i u ime funkcije, to je izvršeno 2005. godine, a sada Vučić treba da se izvini u svoje ime zbog onoga što je govorio”, rekao je Tadić.

Ibro Bulić je naveo da je od početka svog rada na slučaju genocida u Srebrenici kao osnovna štiva koristio dokumenta Haškog tribunala i skromnu riznicu dokaza kojima su raspolagali organi BiH.

zajovic-i-bulic

“To su predmeti zaista složeni gdje se po tri godine istražuje jedan slučaj kako bi se mogao iznijeti pred sud, jer genocid je jedno najteže krivično delo upravljeno prema čovječnosti, koje ima stroge zahtjeve i ako tužilac neće ispuniti sve te stroge zahtjeve, može rizikovati da izađe pred sud i dobije oslobađajuću presudu. Kada se svi ti strogi zahtjevi ispune, a tako je bivalo u praksi, onda nema nikakvog razloga da se takav slučaj ne kvalifikuje kao genocid.”

Vladimir Vukčević govoreći o saznanjima o Srebrenici 1995. godine rekao je da je u to vrijeme u Srbiji vladala medijska blokada kada je u pitanju izvještavanje iz Bosne i dodao da je 11. jula na početku Dnevnika prikazana posjeta tadašnjeg predsednika Mirka Marjanovića nekom žitištu.

“U Srbiji u potpunosti vlada jedna medijska blokada tako da ni mi kojima je bliska ta materija, koji se time bavimo zaista nemamo pojma šta se dešava u Bosni”, rekao je Vukčević.

vukcevic

Navodeći da se po prvi put profesionalno susreo sa zločinom genocida, kao najvećim zločinom protiv međunarodnog prava istražujući slučaj na lokalitetu Kravica, za šta je uhapšeno osmoro neposrednih izvršioca u Srbiji, Vukčević je istakao:

“Hoću odmah na početku da kažem da smatram da se u Srebrenici dogodio genocid. To govorim upravo na bazi presuda u Bosni i Hercegovini, kao i nekih drugih naših istraživanja.”

Koordinatorka NVO Žene u crnom Staša Zajović rekla je da je saznala za Srebrenicu ugledavši kolone protjeranih žena i djece i da je tada, 13. jula, ova organizacija uputila pismo ženama iz Srebrenice.

“Pošto živimo u gradu odakle se naređuje, režira, odobrava etničko čišćenje ljudi nesrpskog imena, primite naše najdublje saosjećanje i izraze najdublje sramote. Mislimo na vas, suprostavljamo se fašističkom režimu kada god to možemo”, pročitala je Zajović dio tog pisma.

Komentari

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljivana.