Globus

"On je za nas mrtav"

Roditelji “Malčanskog berberina” otvorili dušu: “Gleda me, zakrvavio očima”

07/01/2020

Roditelji su zlikovcu pružili novu šansu kada je januara prošle godine izašao iz zatvora nakon dvanaest godina koliko je dobio za silovanje jedne i pokušaj napastvovanja druge djevojčice

Duško i Slavica Jovanović, roditelji Ninoslava Jovanovića koji je 20. decembra prošle godine u Brzom Brodu kidnapovao dvanaestogodišnju Moniku Karimanović odlučili su da otvoreno progovore o mukama koje imaju sa svojim sinom. Jedini njihov uslov je bio da se ne objave njihove fotografije jer, iako nisu nimalo krivi za njegove zločine, proživljavaju veliku dramu samo zato što su mu otac i majka.

Uglas govore da su pokušavali da mu pomognu, da su za njega sve učinili da bi mu priuštili normalan život nakon svakog izlaska iz zatvora, ali da su i sami bili njegove žrtve, te da su strahovali od onoga što je bio spreman i njima da učini, prenosi Telegraf.rs.

“On je liječen na psihijatriji kad je imao samo godinu dana, bio je dva puta u Psihijatrijskoj bolnici u Gornjoj Toponici. Borili smo se do njegove četrnaeste, petnaeste godine, davali smo mu lijekove. Kad sam počela da ih nalazim na podu dok sam usisavala kuću, shvatila sam da on ne želi da se liječi”, priča kroz suze Slavica.

Opsesija ženskom kosom

Prvi put je primijetila njegovu opsesiju ženskom kosom kad je imao sedam, osam godina.

“Požalila mi se jetrva da je njenoj kćerkici isjekao pramen kose. Mislila sam da je to dječja igra, nismo to shvatali ozbiljno. Kako je rastao, problemi su bili sve veći… U petom razredu počeo je da vara ljude, bježao bi od kuće, a mi smo vraćali novac koji je uzeo. Nadali smo se čudu, kad je izdržao devet godina zatvora zbog silovanja i vratio se kući sve smo činili što je tražio samo da se unormali. Tražio je da pregradimo sprat kuće, da se odeli od brata, kupili smo mu stvari… Nije sastavio ni 45 dana na slobodi, ponovo je to uradio”, govori vidno uznemirena žena.

Pružili mu novu šansu

Roditelji su zlikovcu pružili novu šansu kada je januara prošle godine izašao iz zatvora nakon dvanaest godina koliko je dobio za silovanje jedne i pokušaj napastvovanja druge djevojčice.

“Rekao je: “Hoću svoj mir, opremite mi kuću!” To smo i uradili, pošto imamo još jednu kuću u selu, sve smo uradili kako je tražio. Renovirali smo je, uveli grijanje, kupili stvari i napunili je namirnicama. Sve je imao, ovde je dolazio i na doručak i na ručak i na večeru… Mislili smo da se sredio kada je doveo jednu ženicu. Divna je bila, ali sam strahovala za nju. Često sam je pitala da li je zlostavlja. Uvijek je odgovarala: “Ne, ne brini”. Ostavila ga je kada je prošle godine uhapšen zbog objava na društvenim mrežama”, jada se majka Malčanskog Berberina.

Dodaje da su mu i ostali članovi porodice pružali punu podršku.

Prozlio se prije nego što je nestao

“Moj mlađi sin ga je upoznavao sa njegovim društvom, snaha nije zapalila cigaretu niti popila kafu, a da ga ne pozove. Pravili smo roštilj, kupovali pivo i uvek ga zvali da nam se pridruži. Sve je bilo džabe…. kako je vrijeme prolazilo, bio je sve gori. Naročito se prozlio prije nego što je nestao, pretio je komšijama, drao se da neće ništa da radi, ja samo plačem… Jednom prilikom sam otišla do njegove kuće da namirim stoku…. On stao na vrata podruma, gleda me, zakrvavio očima, pogled mu je bio kao na ovoj slici prilikom hapšenja… vidim da mi se crno piše, uplašila sam se da će da me ubije… Počeh da dozivam snahu, iako nije bila tu, on se uplaši i povuče se… Više nikad nisam išla sama kod njega u kuću, uvijek sa snahom… Zlo je radio svaki dan, tukao krave, prosipao mlijeko, pravio nam štetu svakojaku sve dok nije nestao”, kaže Slavica.

Ona čak priznaje da bi joj lakše bilo da joj je sin mrtav.

“Lakše bi mi bilo da je u grobu, odeš na groblje iskukaš se i kraj. Najteže je žaliti živog, jer je on za nas mrtav”, zaključuje očajna žena.

Ninoslavov otac Duško dodaje da ni najgorem neprijatelju ne bi poželio muke koje su oni prolazili, a koje ih i dalje muče.

Htjeli smo da precrknemo zbog djeteta

“Otišao je od kuće 26. juna, prijavio sam njegov nestanak 6. jula baš zato što sam strahovao da će da naudi nekom nedužnom djetetu. Policija je dolazila, ali su nam objašnjavali da ne mogu da ga gone jer nije počinio krivično djelo. Kad smo čuli za tu djevojčicu, užasnuli smo se, mnogo nam je bilo žao djeteta i njene porodice. Laknulo nam je donekle kad je mala Monika nađena, a još više kad je uhvaćen. Od njega smo digli ruke, ali zbog djeteta smo hteli da precrknemo. Čuo sam da su ga komšije prijavile, pozvao sam ih telefonom i rekao im: “Mnogo vam hvala što ste zvali policiju, da se i mi jednom smirimo””, priča vidno uzbuđeni čovjek.

Ninoslavova porodica ističe da su sa njim završili, te da ne žele više nikad da ga vide.

“Otišli smo u pritvor samo na zahtjev policije da bi mu odnijeli presvlaku. Nije smio ni da nas pogleda, okrenuo se ka nama kada mu je policajac to naredio. Rekao sam mu: “Kako te nije sramota da to ponovo uradiš?” Moj mlađi sin mu je kazao da ga je tad video i više nikad. I stvarno smo to mislili, što se mene tiče, treba da ga objese, drugima za primjer”, rekao je na kraju otac monstrouznog zločinca.

Komentari

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljivana.