Vremenska prognoza Stanje na putevima Kursna lista

sve više odlazaka

Kamiondžije voze, ali ne u BiH: Ovdje se ubiju od posla za 1000 KM

vozac_kamiona_2

Iz Ministarstva komunikacija i transporta Bosne i Hercegovine Radiju Slobodna Evropa nisu odgovorili na upit o tome na koji način planiraju spriječiti odliv vozača i prevozničkih firmi van zemlje, te kako gledaju na primjedbe prevoznika da su jedni od najodgovornijih za loše stanje u ovoj branši

Slađan Pejić iz Banjaluke ima 22 godine i do skoro je radio kao vozač u jednoj prevozničkoj firmi. Kako kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE), uskoro napušta Bosnu i Hercegovinu i odlazi da radi u Njemačku.

“Ovdje, kod nas, u Bosni je mala plata. Čekam papire za Njemačku, trebali bi biti gotovi u martu, tako da ću se prebaciti tamo da radim. Ne vidim sebe da ovdje mogu opstati kao vozač. Za sad idem tamo raditi na građevini, jer sam za to dobio papire, pa ćemo vidjeti kakvi su uslovi tamo oko vožnje. Kad malo upoznam grad i naučim jezik, planirao sam to da radim”, kaže Pejić za Radio Slobodna Evropa.

Nikola Grbić, predsjednik Udruženja prevoznika za unutrašnji i međunarodni transport Republike Srpske, pored firme koju ima u Bosni i Hercegovini, registrovao je i preduzeće u Sloveniji.

Za Radio Slobodna Evropa ističe da je situacija u ovoj branši u Bosni i Hercegovini trenutno takva da je na sceni masovna registracija prevozničkih firmi u zemljama Evropske unije, što prati i svojevrsni egzodus profesionalnih vozača.

“U 2018. i 2019. samo iz Republike Srpske je otišlo preko 4.500 profesionalnih vozača, a u istom periodu iz Bosne i Hercegovine u Sloveniji je registrovano 1.200 prevozničkih firmi”, ističe Grbić.

Grbić dodaje da su razlozi bolji uslovi poslovanja i veće zarade nego u Bosni i Hercegovini.

“Moji vozači ovdje da se ubiju od posla ne mogu napraviti od 1000-1200 maraka (500-600 eura) plate, a u Sloveniji zarade od 2500 do 3000 eura. Drugo, u Sloveniji na svakih potrošenih 1000 litara goriva vraća mi se 70 eura od akcize, a to je ovdje misaona imenica”, ističe Grbić.

Administrativne barijere

Problem prevoznicima su i administrativne barijere zbog kojih kamioni mnogo vremena stoje na graničnim prelazima što nije slučaj u zemljama Evropske unije, priča Žare Brković, vlasnik firme Actros transport iz Prnjavora.

“Evo, moj kamion je stigao jutros u 9:41 časova na granični prelaz u Bosansku Gradišku na carinski terminal. Ja vam sada ne mogu reći kad će krenuti. Ja očekujem da će biti pušten danas oko 16-17 časova, i kad krenemo na istovar, firme rade do 16-17 časova ovdje u Bosni, pa nekoga molimo da li će istovariti. Taj kamion kad danas ne istovarite, istovara se sutra ujutro, a recimo gore u inostranstvu, ja danas kad istovarim u bilo kom gradu Evropske unije, istog momenta mogu utovariti i idemo dalje. Tako da ja ne mogu napraviti kilometre ovdje u Bosni, a čim ne praviš kilometre, ne mogu napraviti ni novac”, pojašnjava Brković.

Prevoznici za loše stanje u ovoj branši krive nadležne institucije Bosne i Hercegovine, za koje smatraju da ne rade na poboljšanju uslova poslovanja za ovu branšu.

“Uvođenje akciza koje mi imamo, već dvije akcize na gorivo, su van svake pameti. Parafiskalni i fiskalni nameti koje imamo su van svake pameti. Kao što vidite, cijena goriva na svjetskom tržištu svaki dan pada, a kod nas ne pada ni jedan fening.

Zatim, moraju se poboljšati uslovi rada, moraju se poboljšati uslovi po pitanju dobijanja CEMT dozvola, (dozvola na osnovu koje je dopušteno obavljanje međunarodnog prevoza tereta između država članica Međunarodnog transportnog foruma ITF) po pitanju bilateralnih dozvola (dozvola za prevoz roba između dvije države čija se kvota određuje bilateralnim sporazumima), znači sve se to može uraditi samo da postoji dobra volja i da ima kadar koji hoće o tome da raspravlja”, ističe Grbić.

Nezaposleno 10.000 vozača

Da su vozači iz Bosne i Hercegovine vrlo tražena roba u zemljama Evropske unije potvrđuju i podaci Agencije za rad i zapošljavanje Bosne i Hercegovine koja vrši posredovanje pri zapošljavanju u Sloveniji, na osnovu sporazuma Savjeta ministara BiH i Vlade Republike Slovenije.

Prema njihovim podacima, samo tokom 2019. godine radne dozvole u Sloveniji dobilo je i počelo raditi 14.581 državljana Bosne i Hercegovine.

Od 2013. kada je počela primjene sporazuma, pa sve do kraja 2019. godine, ukupno je izdato 50.580 radnih dozvola državljanima BiH za rad u Sloveniji, a najviše je upravo profesionalnih vozača kojih, prema riječima Borisa Pupića, portparola Agencije za rad i zapošljavanje BiH, ima i najviše na evidencijama nezaposlenih u BiH.

“Po broju oglasa koje dobijamo, negdje 25 odsto oglasa, je za vozače, a mi otprilike u ovom trenutku imamo 10.000 vozača na evidencijama nezaposlenih u Bosni i Hercegovini”, kaže Pupić.

Sa druge strane, Grbić tvrdi da je u ovom trenutku skoro nemoguće pronaći profesionalnog vozača.

“Ja trenutno u svojoj firmi imam tri kamiona koja leže i za koja nemam vozača. Čak i kada raspišete konkurs, pretpostavljam da će mi se prije javiti hirurg da bude vozač nego profesionalni vozač. U Banjaluci na birou rada trenutno nemate ni jednog jedinog profesionalnog vozača da ga platite suvim zlatom”, kaže Grbić.

Iz Ministarstva komunikacija i transporta Bosne i Hercegovine Radiju Slobodna Evropa nisu odgovorili na upit o tome na koji način planiraju spriječiti odliv vozača i prevozničkih firmi van zemlje, te kako gledaju na primjedbe prevoznika da su jedni od najodgovornijih za loše stanje u ovoj branši.